Najnormalniji čovek na svetu

U zemlji u kojoj je normalnost vec dugo retka pojava nije cudo sto je roman Ivana Tokina Najnormalniji covek na svetu odmah po objavljivanju postao najomiljenija knjiga ovdasnje publike. Zamislite pricu o coveku ciji se zivot moze svesti na sest 1. Imam psa. 2. Umem da skuvam odlican corbast pasulj sa suvim rebrima, bez zaprske. 3. Imam prijateljicu na trecem spratu. 4. Zgodan sam, u odredjenoj meri. Bled sam, ali ne izgledam lose. 5. Voleo bih da imam zenu da s njom jedem pasulj i da je obozavam. 6. Osumnjicen sam. Izmedju policijskih privodjenja i saslusanja, Tokinov junak vodi sasvim obican zivot u samom srcu Beograda, u kojem uspeva da radi i zaradi, proseta se sa psom, okupa u Dunavu, da popije koju, porazgovara s lokalnim taksistom filozofom, da se fer potuce, pa i da se zaljubi u svoju advokaticu. Tu su i svakodnevni razgovori s fotografijama porodice koje vise nema, kao i citanje zivotnog prirucnika predaka, koji nudi kratka i precizna „uputstva za rukovanje samim sobom“ i odredjeni broj neispisanih stranica koje tek treba popuniti. Bilo da ste se vec upoznali s Tokinovim neobicno obicnim junakom ili ste tek na pocetku puta ka razumevanju sta znaci posedovati normalnost kao supermoc, jubilarno izdanje Najnormalnijeg coveka na svetu – sa ekskluzivnim intervjuom u kojem nam autor otkriva tajne pisanja ovog nezaboravnog romana – pruzice vam utociste od svakodnevnog ludila.